Dnevna i noćna tarifa struje označavaju različitu cenu električne energije u zavisnosti od doba dana, ali je preciznije govoriti o višoj i nižoj tarifi. Ta razlika može da smanji račun, ali samo kada domaćinstvo ima odgovarajući način obračuna i kada se veći potrošači zaista koriste u satima niže tarife.
Šta su dnevna i noćna tarifa struje
U svakodnevnom govoru najčešće se kaže da je struja danju skuplja, a noću jeftinija. U obračunu se, međutim, koriste pojmovi viša i niža tarifa. Viša tarifa važi u skupljim satima, dok se niža tarifa obračunava u delu dana kada je potrošnja na mreži manja.
Praktičan smisao ove podele je jednostavan. Ako se uređaji koji troše mnogo struje, kao što su bojler, veš mašina ili TA peć, koriste u periodu niže tarife, isti broj kilovat-sati košta manje nego u višoj tarifi. Ali samo prebacivanje jedne ili dve male navike retko pravi veliku razliku. Efekat se vidi tek kada se u nižu tarifu pomeri značajniji deo potrošnje.
Ko može da koristi nižu tarifu
Niža tarifa nije automatski dostupna svakom domaćinstvu. U praksi je koriste pre svega domaćinstva sa dvotarifnim brojilom, odnosno brojilom koje posebno evidentira potrošnju u višoj i nižoj tarifi.
To je važna stavka jer bez takvog obračuna nema ni odvojene cene za različite sate. Zbog toga domaćinstvo može da koristi struju noću, ali da račun ipak ne pokazuje posebnu uštedu ako brojilo i obračun nisu podešeni za dvotarifni sistem.
Kada počinje i kada se završava noćna tarifa u Srbiji?
Jeftinija struja u Srbiji traje osam sati dnevno, ali ne počinje u isto vreme u svim delovima zemlje. Tačan period niže tarife zavisi od područja na kojem se domaćinstvo nalazi.
Prema objavljenom rasporedu, niža tarifa primenjuje se u sledećim terminima:
| Područje | Niža tarifa |
|---|---|
| Centralna Srbija | Od 22:00 do 06:00 |
| Vojvodina | Od 23:00 do 07:00 |
| Beograd | Od 00:00 do 08:00 |
To znači da domaćinstvo u Nišu može koristiti nižu tarifu od 22 časa, dok u Novom Sadu ona počinje u 23 časa, a u Beogradu tek u ponoć.
Ovaj raspored odnosi se na domaćinstva sa odgovarajućim dvotarifnim merenjem. Kod jednotarifnog obračuna potrošnja se ne deli prema vremenu korišćenja električne energije.
Kako proveriti kada je struja jeftinija?
Najpouzdanije je proveriti režim tarifnog merenja na svom brojilu i informacije nadležne elektrodistribucije. To je naročito važno nakon zamene brojila ili ukoliko postoji sumnja da se potrošnja ne evidentira u očekivanom terminu.
Kod prelaska na letnje ili zimsko računanje vremena ne treba pretpostavljati da se satnica automatski pomera za jedan sat. Potrebno je proveriti stvarni režim tarifnog prebacivanja na konkretnom mernom mestu.
Kolika je razlika u ceni između dnevne i noćne tarife
Niža tarifa jeste povoljnija od više, ali stvarna ušteda ne zavisi samo od same razlike u ceni. Mnogo važnije je koliki deo ukupne potrošnje može da se prebaci u te sate. Ako domaćinstvo noću uključi samo televizor ili punjač za telefon, efekat na računu biće vrlo mali. Ako se tada greje voda, peru sudovi i koristi akumulaciono grejanje, razlika postaje vidljivija.
To je razlog zbog kog ima smisla znati koji kućni uređaji troše najviše, a ne samo kada počinje jeftinija struja. Sama tarifa ne štedi novac, već način na koji se koristi.
Šta na računu znači viša, a šta niža tarifa
Na računima se potrošnja obično prikazuje odvojeno po tarifama. Pored naziva viša i niža tarifa, mogu da se vide i oznake T1 i T2. U praksi T1 najčešće označava skuplju, a T2 jeftiniju potrošnju, mada je uvek najbolje osloniti se na objašnjenje na samom računu.
Kada se računi upoređuju iz meseca u mesec, korisno je gledati ne samo ukupan iznos, već i odnos potrošnje u ove dve stavke. Tako se najlakše vidi da li su navike zaista promenjene.
Zašto jeftinija struja ne znači automatski i mali račun
Ukupan račun ne čini samo cena kilovat-sata u višoj ili nižoj tarifi. Na iznos utiču i mrežarina, naknade, porezi, kao i ukupna mesečna potrošnja. Dodatno, obračun može da zavisi i od potrošačkih pragova, odnosno tarifnih zona potrošnje, pa veća ukupna potrošnja podiže račun čak i kada se deo struje koristi noću.
U javnosti se povremeno ukazuje i na to da na račun utiču šire promene u obračunu, kao što su obračunska snaga i pragovi za višu zonu potrošnje (Insajder). Zato niža tarifa jeste korisna, ali nije jedini faktor.
Koje uređaje se najviše isplati uključivati u noćnoj tarifi
Najveći efekat postiže se kod uređaja koji rade duže i troše više. To su obično aparati za grejanje vode, pranje i akumulaciju toplote. Kod manjih potrošača razlika postoji, ali je često premala da bi značajno promenila račun.
Bojler, veš mašina, mašina za sudove i TA peć
Bojler je među najčešćim primerima jer troši dosta struje, naročito u domaćinstvima sa više ukućana. Zato posebno znači razumevanje šta najviše podiže potrošnju vode i grejanja, pošto upravo taj uređaj često pravi razliku između prosečnog i visokog računa.
Veš mašina i mašina za sudove takođe su pogodne za nižu tarifu, naročito kada imaju odloženi start. TA peći su možda i najjasniji primer logike niže tarife, pošto im je svrha da akumuliraju toplotu kada je struja povoljnija, a da je oslobađaju kasnije tokom dana.
Uređaji kod kojih je ušteda ograničena
Frižider, ruter, televizor, punjači i osvetljenje rade kraće, slabije ili ne mogu lako da se pomere u drugi termin. Zbog toga je korist od njihovog usklađivanja sa nižom tarifom ograničena.
To ne znači da tu nema prostora za racionalniju potrošnju. Na primer, prelazak na ekonomičnije osvetljenje ima smisla, ali više kroz procenu kada LED rasveta zaista pravi razliku nego kroz noćnu tarifu.
Koliko može da se uštedi korišćenjem niže tarife?
Ušteda zavisi od količine električne energije koja se potroši tokom niže tarife i važećih cena električne energije.
Na primer, ako domaćinstvo prebaci 100 kWh mesečne potrošnje iz više u nižu tarifu, broj potrošenih kilovat-sati ostaje isti. Menja se samo cena po kojoj se ta energija obračunava.
Ukoliko je razlika između više i niže tarife hipotetički 7 dinara po kWh, takva promena donela bi približno 700 dinara manje na stavci aktivne električne energije, pre pripadajućih poreza i drugih obračunskih elemenata.
Ovo je ilustrativan primer, a ne obračun po aktuelnom cenovniku. Stvarna ušteda zavisi od tarifne zone, važećih cena i drugih stavki računa.
Zato je najbolje pratiti potrošnju u višoj i nižoj tarifi i upoređivati račune tokom nekoliko obračunskih perioda.
Najčešće greške pri korišćenju niže tarife
Najčešći problem nije nerazumevanje pojma, već pogrešna primena u praksi. Ljudi često znaju da postoji jeftinija struja, ali ne znaju tačno kada počinje ili precenjuju njen efekat.
Zaboravljena promena vremena i pogrešno tempiranje uređaja
Posle prelaska na letnje ili zimsko računanje vremena navike ostanu iste, a satnica se promeni. Tako mašina ili bojler budu uključeni prerano i deo potrošnje ode u višu tarifu.
Pogrešna pretpostavka da je noćna tarifa ista u celoj srbiji
Informacija iz Beograda ne mora da važi u Nišu, Novom Sadu ili drugom mestu. Oslanjanje na tuđe iskustvo često dovodi do pogrešnog tempiranja.
Uključivanje svega odjednom bez stvarne potrebe
Cilj nije da domaćinstvo noću pravi komplikovan raspored, već da najskuplje i najduže potrošnje pomeri u povoljnije sate. Uz to, treba voditi računa o bezbednosti i ne ostavljati uređaje da rade bez potrebe, naročito ako nisu predviđeni za takav režim.
Kako dodatno smanjiti račun za struju uz dnevnu i noćnu tarifu
Niža tarifa najbolje funkcioniše kada je deo šireg upravljanja potrošnjom, a ne jedina mera. Sama promena termina korišćenja pomaže, ali više efekta daje kada se kombinuje sa razumnim podešavanjem uređaja.
Pametno podešavanje bojlera i kućnih aparata
Tajmeri i funkcija odloženog starta mogu znatno da olakšaju korišćenje niže tarife. Bojler ne mora da radi duže nego što je potrebno, a programi pranja mogu da se pokreću kada počne niža tarifa, bez ručnog čekanja do kasno uveče.
Razumno podešavanje temperature je podjednako važno. Previsoka temperatura vode ili nepotrebno dugi programi troše više, bez stvarne koristi u svakodnevici.
Praćenje računa i potrošnje iz meseca u mesec
Najbolji pokazatelj isplativosti je sam račun. Ako se vidi da raste udeo niže tarife, a ukupna potrošnja ostaje pod kontrolom, promena navika ima smisla. Ako se brojke ne menjaju, problem verovatno nije u terminu, već u ukupnoj količini potrošene struje.
Zbog toga dnevna i noćna tarifa struje imaju smisla tek kada se posmatraju kroz stvarne navike domaćinstva. Nije presudno da se koristi svaka jeftinija minuta, već da se najveći potrošači prebace tamo gde razlika zaista postoji.