Savet za sprovođenje mira u BiH: Rusi tvrde da se PIK ogrešio o pravila

Kategorija: TEMA DANA

Savet za sprovođenje mira

Za Ameriku je imenovanje visokog predstavnika „završena stvar”, a za Rusiju nameštenje bez „pravne snage”

Savet za sprovođenje mira u BIH: Za Ameriku je imenovanje visokog predstavnika „završena stvar”,

a za Rusiju nameštenje bez „pravne snage”Iako još traju previranja oko legitimnosti imenovanja novog visokog predstavnika za BiH,

nemački mediji objavili su da se Kristijan Šmit povlači iz Bundestaga kako bi se od avgusta posvetio novom poslu u BiH.

No, situacija kad je reč o imenovanju naslednika Valentina Incka, koji je podneo ostavku,

i dalje je na nepomirljivim pozicijama. Imenovanje nemačkog diplomate zapadne zemlje smatraju završenim poslom,

ne obazirući se preterano na prigovore da Šmit u Savetu za sprovođenje mira (PIK) nije dobio saglasnost Rusije.

Sem toga, i Republika Srpska odbija dolazak novog šefa Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH,

tvrdeći da imenovanje nije po pravilima „Dejtona” ako za to nije obezbeđena saglasnost strana, među kojima je i RS,

kako to predviđa Aneks deset Dejtonskog sporazuma.

Dilema da li je u tom poslu moguće zaobići Savet bezbednosti UN najviše je intrigirala analitičare,

ali o tome se minulih dana čuju različita tumačenja, ali su mnogi ubeđeni u to da će, ako do imenovanja i dođe,

novi supervizor nastupati s okrunjenim legitimitetom.

Iz ambasade Rusije u Sarajevu naveli su da bez izričitog konsenzusa u Savetu bezbednosti UN nijedno „imenovanje” PIK-a neće imati pravnu snagu.

Iz ambasade su pre neki dan potvrdili za sarajevske medije da će insistirati da se Savet bezbednosti UN izjasni o imenovanju novog visokog predstavnika u BiH

, upozorivši da će od toga zavisiti produžetak misije Eufor u BiH. Kako su rekli, polaze od toga da odluka Upravnog odbora PIK-a od 27. maja o imenovanju Šmita nema izvršnu snagu.

S druge strane, bivši visoki predstavnik Švarc Šiling, takođe Nemac, izjavio je da je imenovanje Šmita za šefa OHR-a važeće i bez rezolucije Saveta bezbednosti, rekavši da ni prilikom njegovog imenovanja ne poziciju visokog predstavnika 2006. nije bila potrebna rezolucija UN.

Šiling za „Dojče vele” piše da je Šmit prvi visoki predstavnik koji nije imenovan jednoglasno u PIK-u, ali navodi kako,

s obzirom na to da do sada nije postojala jasna procedura za imenovanje, Rusija se ne može pozivati na proceduru koja zahteva odobrenje Saveta bezbednosti UN.

No, bivši visoki predstavnik Volfgang Petrič opisao je izbor Šmita kao „pogrešan potez” jer će imati „smanjen legitimitet”.

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik ispričao je nedavno za beogradske medije detalje razgovora s američkim ambasadorom u BiH Erikom Nelsonom:

„Svi bivši predstavnici su prihvaćeni od strane Saveta bezbednosti osim Šilinga, gde je rečeno da je primljeno k znanju njegovo imenovanje i da se pozdravlja.

Kad sam razgovarao s američkim ambasadorom (Erik Nelson), rekao sam mu da je to za nas neprihvatljivo, i da ćemo prihvatiti svakog legitimnog izabranog predstavnika.

On mi je rekao da je on za njih izabran. Mi njegove odluke, nećemo objavljivati u našem glasniku. Može da dođe kao turista.”

Kako bi se stvari mogle odvijati nedavno je za „Politiku” ispričao i ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko,

koji je istakao da Rusija nije dala saglasnost u PIK-u za imenovanje novog supervizora za BiH, te dodao:

„Ne mogu da kažem da će se desiti nešto vanredno – oni će smatrati da je visoki predstavnik postavljen,

Republika Srpska će smatrati da je on nelegitiman i da ne postoji i neće biti nikakve saradnje s njim”,

rekao je Bocan-Harčenko.

Dnevne.rs, politika

Related Articles