Poslodavci i sindikati ne mogu da se dogovore o visini minimalca (INFO)

Kategorija: TEMA DANA
Poslodavci
Foto ilustracija: Dnevne, pixabay

Foto ilustracija: Dnevne, pixabay

Poslodavci nisu sigurni da mogu da izdrže povećanje minimalne cene rada za 3.000 dinara, a kamoli za 6.400, koliko traže sindikati

Poslovna zajednica će pristati na povišenje samo ako zauzvrat dobije znatnije poresko oslobađanje.

Sindikatima je to malo i traže da se minimalna plata, koja trenutno iznosi 32.000 dinara, poveća za 20 odsto i uskladi sa potrošačkom korpom

Pošto znaju da sa sindikatima ne mogu da se dogovore i

da će završnu reč o visini minimalca na jesen imati vlada,od nje zahtevaju da im relaksira poslovanje.

NOVA PRAVILO! Na posao uz negativan PCR test o svom trošku (INFO)

U prevodu to znači: povećanje neoporezivog dela zarade, smanjenje poreza i doprinosa na plate, pa čak i potpuno oslobađanje od plaćanja poreza, kao i ukidanje parafiskalnih nameta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pre dva dana je nagovestio da poslodavci mogu da se nadaju povećanju neoporezivog dela dohotka,

dok će se s druge strane ići na dalje smanjivanje radnih poreza i doprinosa, a do kraja godine će se znati da li će to biti 0,5 odsto, jedan ili 1,5.

Tom prilikom je rekao da ne razume kritike sindikata na njegovu najavu da će minimalac biti 300 evra, dodajući da je svestan da to nije dovoljno,

ali da je svakako bolje nego ranijih 159 evra, koliko je minimalac iznosio pre osam godina.

Posle ove „prozivke”, sindikati su se juče oglasili saopštenjem u kome traže povećanje minimalca,

koji trenutno iznosi 32.000 dinara, za oko 20 odsto. Savez samostalnih sindikata Srbije,

Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost” i Centar za politike emancipacije pozvali su građane,

društvene pokrete i nevladine organizacije da na predstojećim pregovorima na Socijalno-ekonomskom savetu podrže zahteve sindikata za podizanje minimalne zarade za 2022. godinu za 20 odsto i

da se on sukcesivno povećava svake naredne godine do dostizanja nivoa plate koja bi omogućila dostojanstven život radnicima.

Na pitanje zašto su u Herceg Novom ležaljke 10 eura, a svuda 3, 4 EURA, dobila sam odgovor koji nisam OČEKIVALA!

U saopštenju se navodi da su prethodnih godina zahtevi sindikata da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom bili ignorisani.

– Minimalna potrošačka korpa podrazumeva da tročlana porodica raspolaže sa tek 1.500 dinara godišnje za obrazovanje i 580 dinara dnevno za hranu –

piše u saopštenju i dodaje da je minimalna zarada realnost za 350.000 ljudi u Srbiji.

Sredinom avgusta predstavnici poslodavaca, Vlade Srbije i sindikata počeće pregovore o minimalnoj zaradi za 2022. godinu koja mora biti utvrđena do 15. septembra.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca i član Socijalno-ekonomskog saveta navodi da poslodavci i sindikati imaju različite stavove i već godinama ne mogu da se dogovore oko minimalne cene rada, zbog čega visinu najniže zarade određuje vlada.

Ovog puta je predsednik Srbije, kaže, malo poranio,

ali ako se pogleda unazad nekoliko godina svake je minimalna plata povećavana za 3.000 dinara.

– I to povećanje, koje je Vučić najavio, jeste iznad naših proizvodnih mogućnosti.

Pojedini privrednici koji su na ivici poslovanja dolaze u poziciju da neće moći dalje da rade.

To bi, s jedne strane, bilo podnošljivo uz povećanje neoporezivog dela i

smanjenja poreza i doprinosa na zarade, pa i uz nešto veću kompenzaciju.

Ali je problem u tome što smo nezaštićeni od povećavanja različitih drugih inputa.

Ako bi bile fiksirane cene, možda bi se moglo podneti. Svesni smo da sve cene rastu i to često nekontrolisano – napominje Atanacković.

On naglašava da se privrednici neće zadovoljiti time da neoporezivi deo zarade sa 18.300 dinara bude uvećan samo za 1.000 dinara.

Porezi i doprinosi na neto platu su 61 odsto i do sada su doprinosi obično umanjivani za pola procenta, a umanjenje za 1,5 odsto bi već nešto značilo.

– Tražićemo znatne olakšice. Godinama pitamo zašto se na minimalnu zaradu plaća porez i zašto se taj porez ne ukine.

Takođe plaćamo 1.200 parafiskalnih nameta za koje ne znamo zašto ih plaćamo,

pa i u tom pogledu očekujemo rasterećenje – navodi Atanacković.

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, ukazuje da nam je privreda slaba, pa bi najbolje bilo da troškovi rada budu mali,

da se izađe u susret poslodavcima i da se oslobode plaćanja poreza na minimalnu zaradu, ako tako traže.

To bi povećalo šansu za zapošljavanje onih koji su ugroženi i siromašni, a učinilo bi poslovanje rentabilnijim.

– Vrlo je poželjno, s čisto privrednog stanovišta, da troškovi rada budu što manji tako da se povećava akumulativni potencijal privrede.

Naša domaća akumulacija je godinama oko nultog nivoa,

što će reći da svoje investicije finansiramo samo amortizacijom i stranom akumulacijom,

a ponajviše direktnim stranim investicijama – zaključuje Madžar.

 

Dnevne, Politika

Related Articles