Nešto se sprema: Sve duži spisak sankcija SAD za zapadni Balkan (INFO)

Kategorija: TEMA DANA
Nešto se sprema

Џо Бајден (ЕПА ЕФЕ – С.К.)

Na udaru kaznenih mera mogle bi da se nađu i osobe koje opstruišu ili ugožavaju primenu sporazuma o međusobnom priznanju

Nešto se sprema – Dan posle sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija,

posvećene radu Haškog tribunala i pravosnažnoj presudi Ratku Mladiću,

iz Vašingtona je stigla uredba kojom se produžavaju i proširuju sankcije SAD prema zapadnom Balkanu.
Odluke koje donosi nova američka administracija sigurno će obavezivati i njihove zapadne saveznike,
i najverovatnije će biti sredstvo pritiska na političare,
ali i biznismene u regionu koji će biti sankcionisani ukoliko se proceni da vode politiku suprotnu interesima SAD.
Od pre nekoliko godina na ovoj listi se nalazi i ime Milorada Dodika,
predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine.
Politika SAD prema ovom delu Evrope nije se promenila i to je bilo jasno i pre nego što je predsednik SAD Džozef Bajden potpisao uredbu –
kojom se proširuju vanredne mere u vezi s regionom zapadnog Balkana. Inače, prva –
uredba koju je potpisao bivši američki predsednik Donald Tramp bila je ova odluka o produženju sankcija neimenovanim osobama.
Ove mere podrazumevaju zabranu ulaska u SAD i zamrzavanje imovine i finansija na njihovoj teritoriji.
Američkim građanima je zabranjeno da učestvuju u transakcijama s tim licima.
Prvobitnu izvršnu uredbu, zavedenu pod brojem 13219, koja je na snazi još od 26. juna 2001,
doneo je tadašnji američki predsednik Džordž Buš mlađi, a ubrojane su akcije ljudi koji se bave,
pomažu, sponzorišu ili podržavaju ekstremističko nasilje u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i drugim delovima regiona,
ili delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Dejtonskog sporazuma u BiH, kao i rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.
Kako je preksinoć saopšteno iz Bele kuće, uredba je sada dopunjena da bi se rešili izazovi kao što su korupcija i drugi potezi kojima se opstruiraju ključne institucije i međunarodni sporazumi.
Dokument takođe omogućava da se sankcionišu akteri umešani u „kršenje ili akcije kojima se opstruiše ili ugrožava primena bilo kog sporazuma o regionalnoj bezbednosti, –
miru, saradnji ili međusobnom priznanju, okvira ili mehanizma povezanog sa zapadnim Balkanom”.
Novom uredbom je obuhvaćen i Prespanski sporazum iz 2018,
kao i Međunarodni mehanizam za krivične sudove, naslednik Haškog tribunala.
Oglasio se i američki državni sekretar Entoni Blinken,
koji je u saopštenju ponovio da su SAD rešene da osiguraju stabilnost i bezbednost zapadnog Balkana,
što bi omogućilo državama u regionu „da ispune svoj potencijal kao slobodne i prosperitetne demokratije”.
Ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić izjavio je da će naša zemlja pažljivo analizirati sadržaj uredbe predsednika SAD Džozefa Bajdena,
pratiti njenu primenu i moguće posledice po region i građane,
te da će u odnosu na to meriti svoje reakcije.
„Ako je suditi po pominjanju poštovanja Rezolucije 1244 i Dejtonskog sporazuma u ’osveženoj’ uredbi o sankcijama,
lično želim da verujem da su autori zapravo imali u vidu one koji se zalažu za ukidanje Republike Srpske i prekrajanje granica u kojima je Srbija priznata kao članica UN,
uključujući KiM – dakle pojedine separatiste na KiM i unitariste u BiH”, rekao je Đurić za Tanjug.
Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije ocenio je da mi želimo da verujemo u to da će američka administracija biti dosledna u primeni uredbe koju je potpisao Džozef Bajden, –
i da će biti sklona tome da kazni one koji ugrožavaju teritorijalni integritet Srbije ne poštujući Rezoluciju 1244,
ili pak one koji iz dana u dan nastoje da umanje ovlašćenje ili čak ukinu samu Republiku Srpsku, koja je duboko utemeljena u Dejtonskom sporazumu.
Diplomata Zoran Milivojević za „Politiku” navodi da ga ne iznenađuje ova uredba i da je evidentan interes SAD prema ovom regionu.
„Ovaj deo Evrope je u fokusu Amerike i jasno je da će oni ozbiljnije da se postave i da je ovo jedan od mehanizama pritiska,
a da je cilj realizacija njihovih strateških interesa. Kriterijumi za ocenu ponašanja govore u prilog tome,
a što se nas tiče, za nas je važno da figuriraju sporazumi koji su od nacionalnog i državnog interesa.
To je Rezolucija 1244 i Dejtonski sporazum, što znači da Amerikanci drže do tih međunarodnih sporazuma
i da je međunarodno pravo relevantno”,
ističe Milivojević.Jelena Milić, osnivač Centra za evroatlantske studije,
za naš list kaže da s velikim interesovanjem i zabrinutošću očekuje razjašnjenje ko je na ovoj proširenoj listi američkih sankcija.
„One ne iznenađuju jer je to nastavak američke politike koju je čak i Tramp koristio.
Sada može da se protumači da su one delom adekvatne, zbog kršenja ljudskih prava i korupcije,
ali mogu da obuhvate i delove srpskog državnog aparata ili javnih preduzeća, što bi bio pritisak u vezi s pregovorima o Kosovu.
To bi uradili pod plaštom zloupotrebe javnih preduzeća ili korupcije i to me plaši i ne bih mogla da otpišem da bi to delom bio i razlog za njihovo proširenje”, kaže Jelena Milić.
Ruska ambasada: upumpavanje oružja Prištini podriva rešavanje kosovskog pitanja
SAD bi trebalo da se pridržavaju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i da se uzdrže od politike „upumpavanja vojne opreme i oružja Prištini”,
objavila je ruska ambasada u Vašingtonu na svom nalogu na „Tviteru”.
„Takvi provokativni koraci podrivaju napore za rešavanje kosovskog pitanja i podgrevaju međunacionalne i međukonfesionalne tenzije”,
dodaje se u saopštenju ruske ambasade.
Ruska agencija Tas podseća da je srpski list „Večernje novosti” u ponedeljak objavio na svom sajtu da su SAD besplatno dodelile nekoliko oklopnih sigurnosnih vozila tipa M-1117 tzv. kosovskim bezbednosnim snagama.
Na tviter profilu ambasade SAD u južnoj srpskoj pokrajini objavljeno je da je američka vojska obezbedila obuku vozača,
i upoznavanje na oklopnom sigurnosnom vozilu.
EU neće slediti odluku SAD
Evropska unija ne smatra da treba da komentariše najnovije odluke američke vlade o zapadnom Balkanu i članice EU ne razmatraju sankcije prema partnerima u tom regionu,
izjavio je juče u Briselu portparol Evropske komisije Peter Stano, prenosi Beta.
On je naglasio da „EU ima sopstvenu politiku prema zapadnom Balkanu,
što pokazuje i da je na nedavnom zasedanju šefova diplomatija unije
jedna od ključnih tačaka bila angažovanje i saradnje EU s partnerima na zapadnom Balkanu”.

Related Articles