Nafta i dalje kroji inflaciju, pa i u Srbiji (INFO)

Kategorija: POGLEDI

Nafta i dalje kroji inflaciju

Foto ilustracija: Dnevne, pixabay

Procena Narodne banke je da će inflacija iznositi oko tri odsto do kraja godine

Na početku pandemije cene ovog energenta su se sunovratile, a sada s oporavkom rastu što se preliva na cene hrane koje su kod nas za godinu dana povećane za petinu.

Inflacija raste svuda u svetu, pa i kod nas. U SAD je na godišnjem nivou povećana na čak 5,4 odsto.

Junski rast bio je 0,9 procenata što je najveće mesečno povećanje u poslednjih 13 godina.

Uzrok ubrzanja cena na malo su poskupljenja hrane i energije, ali i polovnih vozila.

U istom periodu inflacija u Srbiji povećana je za 3,3 odsto, a samo junski rast iznosio je 0,3.

Na pitanje zašto su u Herceg Novom ležaljke 10 eura, a svuda 3, 4 EURA, dobila sam odgovor koji nisam OČEKIVALA!

Razlozi povećanja isti su, s izuzetkom polovnih vozila.

Veće su cene hrane, goriva, lekova… zbog čega neretko potrošači kažu da je inflacija i veća.

To dobro znaju po svojoj kupovnoj moći, jer poskupljenja smanjuju realnu vrednost njihove zarade.

Za godinu dana cene poljoprivrednih proizvoda, tačnije od maja do maja, povećane su za 20,4 procenta.

Najviše je poskupelo industrijsko bilje 84,8 odsto što je objašnjenje za to što litar suncokretovog ulja košta gotovo 200 dinara, kao i žito za 47 odsto.

Stručnjaci kažu da je za veliko povećanje cena uvek odgovoran porast tražnje,

ali da to sada nije slučaj, jer su cene goriva uslovljene kretanjem cena nafte na svetskom tržištu i nisu rezultat rasta tražnje.

Kod drugih proizvoda reč je o povratku cena na nivo od pre pandemije.

Ivan Nikolić, sa Ekonomskog instituta, potvrđuje da su razlozi rasta inflacije svuda,

pa i kod nas, poskupljenja hrane i energenata, pritisci sa robnih berzi usled brzog oporavka Kine,

poremećaji u snabdevanju kao posledica pandemije, novi tehnološki zahtevi poput energetske efikasnosti koji se prelivaju na građevinarstvo.

„Evidencija cena je egzaktna stvar i nema sumnje da je inflacija tolika koliko je saopšteno prema statističkim podacima.

Sem pomenutih globalnih faktora koji utiču na poskupljenja, tu su i pritisci koji dolaze od regulisanih cena, odnosno potrebe da brže raste cena struje.

U našem slučaju tražnja za polovnim automobilima nije faktor rasta, jer je mala, a takvo je i njeno učešće u opštem rastu cena.

Što se tiče tog psihološkog utiska da je sve skuplje sada kažemo da je gorivo drastično poskupelo, a zaboravljamo da je pre pandemije, na prelazu 2019/2020 bilo i skuplje.

Na primer, i 2012. kada je barel brenta bio 120 dolara, a sada je 75 dolara”, napominje Nikolić.

Podseća da je cilj inflacije koji je postavila Narodna banka Srbije tri odsto, sa odstupanjima od plus, minus 1,5 odsto.

Znači idealna mera inflacije je tri odsto, a sad je neznatno iznad toga. Nikolić ukazuje da su pritisci na rast inflacije privremeni i očekuje normalizaciju u drugom delu godine.

Kurs dinara je stabilan i centralna banka svakodnevno kupuje evre da ne bi dozvolila prekomerno jačanje dinara.

Znači ne očekuje se slabljenje valute tako da ni po tom osnovu nema pritiska na cene.

Iz NBS-a navode da je na rast inflacije u poređenju s krajem prethodne godine,

kao i u slučaju drugih zemalja u okruženju, pre svega uticao efekat niske baze kod cena naftnih derivata,

s obzirom na to da su se u aprilu i maju prošle godine svetske cene nafte našle na veoma niskom nivou kao posledica pandemije i primene restriktivnih zdravstvenih mera koje su dovele do zatvaranja velikog broja ekonomija u svetu.

„S napretkom procesa vakcinacije, popuštanjem mera i oporavkom ključnih sektora privrede i očekivanjima u vezi s nastavkom globalnog ekonomskog oporavka,

snažan rast prethodnih meseci beležile su ne samo svetske cene nafte već i cene primarnih poljoprivrednih proizvoda i cene metala.

Po tom osnovu povećavani su i troškovni pritisci u proizvodnji hrane i industrijskih proizvoda,

što se u određenoj meri prenosilo i na potrošačke cene, dok je rast svetskih cena nafte imao i direktan uticaj na potrošačke kroz cene derivata nafte.

Imajući u vidu da se za naredni period, kako po ocenama međunarodnih finansijskih institucija,

tako i u skladu sa kretanjem fjučersa (ugovora koji se realizuju u budućnosti), očekuje stabilizacija,

a zatim i postepeni pad svetskih cena primarnih proizvoda, prema procenama većine svetskih centralnih banaka,

uključujući i NBS, reč je o faktorima koji imaju privremeni uticaj na inflaciju”, odgovaraju na naše pitanje.

Pošto će se efekti povećanja svetskih cena primarnih proizvoda iz prethodnih meseci zadržati u obračunu međugodišnje inflacije godinu dana,

očekivanja centralne banke su da će se međugodišnja inflacija kretati oko centralne vrednosti cilja zaključno sa prvim kvartalom naredne godine,

da bi od drugog usledilo njeno usporavanje, čemu će doprineti iscrpljivanje efekta pomenutog ostvarenog povećanja svetskih cena primarnih proizvoda.

Zašto polovna vozila povećavaju inflaciju u SAD

Miladin Kovačević i Katarina Stančić u publikaciji MAT objašnjavaju razloge poskupljenja polovnih vozila u SAD od 21 odsto.

Naime, cene polovnih automobila porasle su zbog problema na strani ponude u martu 2021, kada je došlo do nestašica u snabdevanju poluprovodnicima.

To je usporilo proizvodnju novih vozila, pa su se nestrpljivi kupci okrenuli kupovini polovnih automobila i tim rastom interesovanja podigli im cene.

 

Dnevne, Politika

Related Articles