MUDRA PRIČA MONAHA: Ove reči će vas prodrmati iz korena!

Kategorija: MAGAZIN

MUDRA PRIČA MONAHA

Foto ilustracija: Dnevne, pixabay

Jedan monah je jednom ispričao mudru priču i ona se godinama prenosi. Ove reči baš svako treba da pročita i dobro upamti.

MUDRA PRIČA MONAHA – Na jednom dalekom, usamljenom ostrvu, usred okeana, živeli lepo i u slozi Ljubav, Bogatstvo, Tuga, Sujeta i Znanje.

Živeli su mirno na tom ostrvu daleko od svih svetskih briga i događanja.

Ali nakon mnogo vekova primetili su da njihovo ostrvo polako, pa sve brže i izvesnije nestaje.

Vrlo brzo shvatili su da ostrvo ubrzano tone.

Uznemireni oni spakuju svoje stvari i krenu polako da napuštaju svoje lepo, čarobno, ali tonuće ostrvo, koje im je vekovima pružalo sreću.

Zašto je Novak publici u Londonu morao da pokaže gde joj je mesto

edino Ljubav, postojana po prirodi, reši da ostane. Jedino je ona verovala i nadala se da je sve to privremeno i da će doći bolji dani kada će sve biti lepo i veselo kao nekada.

Međutim vremenom i Ljubav shvati da nema nade i da mora i ona da napusti svoj dom.

Spakuje lepo ono malo stvari i puno uspomena sa sobom, ali … sada više nije bilo načina da ode sa ostrva.

Svi čamci, brodovi i splavovi već su otplovili a za pravljenje novih više vremena nije bilo. Ljubav je počela da doziva upomoć.

Nekako u to vreme, put tuda nanese Bogatstvo. Ljubav se obraduje srećnoj slučajnosti i zamoli Bogatastvo da je primi na svoj brod:

Primi me molim te, ostrvo tone, udaviću se – rekla je Ljubav.

Izvini ali moj čamac je pun zlata i dragog kamenja. Nema mesta još i za tebe Ljubavi.

Ako i ti budeš ušla, bojim se potonućemo – reče Bogatstvo i ode.

Ljubav je počinjala da hvata panika. Ostrvo je više tonulo i vode je bilo više.

U panici, Ljubav je i dalje dozivala u pomoć.

Onda je na svom splavu naišla Tuga. Ljubav se obradovala starom prijatelju:

Tugo, molim te spasi me. Potonuću zajedno sa ovim našim ostrvcetom. Bilo bi šteta da svet ostane bez ljubavi.

Žao mi je Ljubavi – odgovorila je tuga – Toliko sam tužna da ne mogu da te povedem sa sobom. Želim da budem sama. I ostavi ljubav daleko iza sebe.

Na ostvru Ljubav već hvata očaj. Ne vidi načina da se spase iz nezgodne situacije u kojoj se našla i to zato što je verovala u bolje sutra.

Međutim, tračak nade, ili je možda u pitanju vera, još uvek su je nagonili da i dalje doziva u pmoć.

Njena dozivanja privuku pažnju Sujete koja je tuda slučajno prolazila.

Povedi me sa sobom. Ti si mi jedina nada – zamoli Ljubav.

Ne dolazi u obzir! Vidi kakva si prljava i mokra, hoćeš da mi pokvasiš čamac. Sama si kriva! Sad snosi posledice.

Lepo sam ti govorila da odeš dok se još moglo. – I još uvređena ode i ostavi Ljubav sa njenom tužnom sudbinom.

Izgubivši i poslednju nadu, Ljubav se predala sudbini.

Sela je na jedini nepotopljeni kamen što je ostao od njihovog, nekad velikog i divnog ostrva i čekala da i on nestane ispod vode i sa sobom odnese i nju.

U to niotkuda, pojavi se neki stranac u čamcu.

Stranac priđe sasvim blizu i pruži ruku Ljubavi. Ona uđe u čamac i on je preveze na susedno ostrvo. Tu je Ljubav izašla iz čamca, zahvalila se i pošla dalje.

Tek par metara dalje shvatila je da ne zna ko ju je spasio. Okrenula se i dotrčala natrag do obale, ali čamac sa strancem već se izgubio na horizontu.

Tada je Ljubav tek primetila Znanje kako sedi na obali. Prišla je i upitala:

Reci Znanje, ko je stranac koji me je spasao sigurne smrti?

Znanje je pogleda, nasmeši se, pa joj reče:

Kako, zar ti ne znaš? To je bilo Vreme.

Vreme? – upita zbunjeno Ljubav.

Da, Vreme- odgovori Znanje – Jer jedino je VREME sposobno da spozna koliko je Ljubav velika.

Dnevne.rs, opusteno.rs

Related Articles